Ako neko kaže da sam se zabrojao, da sam prevideo jedan „ciklus“, da je ovo treći put kako se vlast u Srbiji gubi/dobija na parlamentarnim izborima, taj se zajebao u računu, a ne ja. Carstvije, Koštuničino i JexS-ovo, na vlast se uspentralo atentatskim državnim udarom sa odloženim dejstvom - koji je prošao nezapaženo u ovdašnjoj javnosti - a izbori na kojima je cincarsko-kalburska vlast ko bajagi „legitimizovana“ održani su čisto da se Vlasi ne bi dosetili (kao što i nisu).
Tokom prethodnih postizbornosti imao sam običaj da ahbabima iz moje kafanice koji su naricali nad izbornim krađama kažem u šali: „Zašto kukate, na šta se žalite, ako je već ustav donet na lopovluk, zašto se onda ne bi kralo na izborima, nije li izborna krađa ustavna kategorija?“ Nije to bila jedina šteta od Koštuničinog psihodeličnog ustava, još će taj ustav ovom društvu izlaziti na nos. Ali to nije tema naše današnje kolumne.
Scenario opozicione katastrofe je za slučaj da Vučić izgubi izbore - u šta ni scenaristi nisu verovali - najavljivao eskadrone smrti i ulične masakre - u gorem - ili (u boljem slučaju) bežaniju u Belorusiju ili Severnu Koreju. Ništa se od toga nije dogodilo (a stekao sam utisak da je nekima bilo žao što nije). Još pre nego što su se pojavili „prvi preliminarni“ rezultati, Njegovo ex Visoko Mesto - u daljim tekstovima NjexVM - pojavilo se u stranačkim prostorijama i bez uvijanja reklo da su on i SNS izgubili izbore, da je bitka izgubljena, ali ne i rat i da će u narednom periodu biti žestoka opozicija.
I u toj stvari mu treba verovati. NjexVM nije JexS Tadić, pa da posle gubitka izbora zapadne u višegodišnju katatoniju. Rekao bih, štaviše, da će NJexVM u opoziciji biti brži, jači, bolji nego dok je bio na vlasti. Imaće, moći će. Sa sto i kusur poslanika u parlamentu biće u stanju da zagorča život novoj vladajućoj većini, koja će se - kad prođe veselje i udaranje šapicama u grudi - suočiti s veoma jebenim poslovima državne uprave, o kojima malo ko s liste ima blagog pojma.
Ali hajde da ne mračimo od početka. Famozno će novoj vladi - kao i svim prethodnim vladama - dati famozni grejs period od 100 dana, pa će je tek posle plajpičiti ako počne da sere po dvorištu.
Hajde zato da sačekamo i vidimo šta će biti od najavljene reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i nezavisnosti institucija. Ne može se to uraditi prekonoć, još se manje može uraditi bez otpora. Sve to zahtijeva dugoročne procese, transparentno donošenje odluka i mehanizme kontrole vlasti.
Biće za to potrebna čvrstina - ne u smislu čvrste ruke nego u smislu čvrstine volje za reformama i organizaciju, što mu dođe logično, jer ne možeš pod kontrolom držati državna posla ako nemaš kontrolu nad svojom strankom.
Nastavak u sutrašnjem nastavku mini-serijala Dani postizbornosti.